Prvi post… I (kao) upoznavanje…

Zdravo želim svakom zalutalom putniku internet drumova koji se nekako našao u ovoj, mojoj, novoj jazbini… Rado bih se predstavio kada bi za tim bilo potrebe, ali ne samo da je nema, već je predstavljanje jedan od onih postupaka koji su u ovakvim situacijama krajnje suvišni… Izlaganje imena, prezimena ili čak i kompletne biografije ne može imati puno smisla u ovom moru informacija od kojih se pamte samo najbitnije i najpotrebnije (a i one retko u celosti)… Kako moje ime nije bitna informacija u ovom virtuelnom moru bitova, suvišno je da ga navodim, ali kako kultura to ipak nalaže, predložiću eventualnim posetiocima koji bi baš želeli nekako da me nazivaju da to rade po mom nadimku… Sale… Nadam se da ne ispadam nekulturan jer mi to nije namera… Informacije koje nisam naveo, nisam ni uskratio, pa ako nekog baš zanimaju (mada ne znam što bi) može ih naći na brojnim linkovima u blogu… Naravno, koliko sam reči potrošio na ovo objašnjavanje, mogao sam i jednostavno da napišem te informacije, ali takvo predstavljanje, ne znam zašto, mi u trenutku pisanja ovog posta deluje malo uobraženo ili egoistično… Nekako je ispalo iz mode i medju ljudima (osim u formalnim slučajevima) da se predstavljaju punim imenom i prezimenom… Verovatno zbog toga deluje uobraženo onaj ko se ipak tako predstavi… Ako nikom drugom, onda meni :)

Što se tiče bloga, pišem ga jer volim da pričam i filozofiram u obimnim količinama, medjutim smatram da se još nije rodio onaj ko bi ostao mlad slušajući me… Uglavnom i ne volim da dosadjujem svojim govorom bilo kome, a naročito ne nekom koga ne zanima da čuje bilo šta što bih imao da kažem… Eventualno se ne ustručavam da dosadjujem onima koji se ne ustručavaju da dosadjuju meni, ali u takvim slučajevima retko dodjem do reči… To je verovatno zato što sam nekulturan ako nekog prekinem (što mi bude izloženo na nervozan način), ali kada mene neko prekine, ja ćutim (da ne bih prekidao, o ironije)… Priznajem, ta ružna osobina mi je već prešla i u naviku, jer sam se naučio da drugačije neću dobiti priliku da i ja kažem nešto, bilo šta… U zadnje vreme tu naviku pokušavam da izlečim, pa valjda ću moći da se hvalim nekim rezultatima u vezi toga (izlečenja od navike prekidanja) u nekom od sledećih postova… Moja trenutna strateška ideja kako da to sprovedem u delo je da se drugačije postavim prema nekim ljudima… Ako sam dobar da slušam, dobar sam i da me slušaju, makar pričao obične gluposti… Ne vidim zašto bih tudju tematiku drugačije ocenio od onog kako je moja ocenjena.

U svakom slučaju, ako čitate ovaj blog budite spremni da sebe izložite mom dosadjivanju u pisanoj formi i smatrajte se upozorenim. Ako usput osedite čitajući me, odbiću da preuzmem zasluge u tome :)

Dakle, ovaj blog služi da zabeležim neke moje misli, objavim svakakve gluposti koji me stvarno zanimaju ili mi se samo možda čine zanimljivim i slično… Verovatno ću filozofirati do besvesti i nalupati se rekordnih gluposti, što još ne znam, ali već zadovoljno trljam ruke :) Ipak, delim računar (ili kompjuter, kako vam je drago), pa ni ovde ne mogu da se raspričam koliko bih hteo i zato bih još samo jednom pozdravio eventualne čitaoce (naročito komentatore) sa pozivom da se u svakom postu i svaku raspravu slobodno uključi ko god želi… Naravno, izlaganje komentara je ograničeno opštom kulturom kao i na svim blogovima (ali ako neko slučajno izbaci iz sebe neku psovku tako da nikog ne uvredi – oprošteno mu je)… U svakom slučaju, ovde vam niko neće upasti u reč :))

Do sledećeg posta, pozdrav ;)