Savršenstvo ne postoji?

Savršenstvo ne postoji. Ne znam kada sam to čuo prvi put i pojma nemam koliko puta ću to još čuti. Kažu isto da sto puta ponovljena laž postaje istina, pa ako je laž da savršenstvo ne postoji do sada bi se ta laž pretvorila u istinu :) Eto gde se krije i prvi problem. Hipoteza da „sto puta izgovorena laž postaje istina“ ništa ne govori o bilo čemu što nije laž, a mi za tvrdnju da „savršenstvo ne postoji“ ne možemo tvrditi da je laž bez prethodnog definisanja „savršenstva“. To nas dovodi i do pitanja: šta je savršenstvo uopšte?

Prethodno pitanje naravno ne implicira da ću na njega i odgovoriti. Razlog zbog kojeg se ustručavam da to učinim je što smatram da se ne može dati jedinstven i zadovoljavajuć odgovor na tako postavljeno pitanje. Ono što bi prvenstveno trebalo razjasniti je da savršenstvo nije jednoznačan pojam iako bi tako mogao delovati prosečnoj osobi koja taj isti pojam koristi. Ako biste sledeći put, kad neko u vašem prisustvu bude govorio o postojanju savršenstva, tražili da vam usput i definiše šta to smatra savršenstvom, sva je prilika da će odgovor koji budete dobili biti pomalo besmislen (poput „savršenstvo je žvaka“, „savršenstvo je raj“, „savršenstvo je bog“, „savršenstvo je ljubav“), zatim  previše uopšten ali subjektivan ili možda čak i potpuno subjektivan i konkretan. Naravno, izuzeci postoje, pa postoji i mala verovatnoća da će sagovornik podublje razmisliti o temi pre nego što pokuša da vam da odgovor.

Razlog zbog kojeg često dolazi do zabune kada se koristi pojam savršenstva leži u tome što se pojmovi, kada su izgovoreni, lako generalizuju. Ljudi vole da konkretnim rečima daju konkretno značenje. U svakodnevnom govoru se reč savršenstvo najčešće koristi kao sinonim za „ne može bolje (od ovog)“ (u smislu da se „bolje“ ne može ni zamisliti) ili za „(ovo je) najbolje moguće“ (u smislu da „bolje“ nije izvodivo tehnički, tj. u praksi). Medjutim reč savršenstvo se koristi i za predstavljanje filozofskog pojma koji ću ja ovde nazvati „filozofskim savršenstvom“. Suštinsko značenje izraza savršenstvo je isto i kada govorimo o ovom „običnom“ savršenstvu i kada govorimo o pomenutom „filozofskom“ (mislim na „ne može bolje“ ili „najbolje moguće“ i naravno malo uopštavam) – dakle razlika ne leži u značenju. Dva pojma koja u suštini nose isto značenje i činjenica da se ista reč koristi da bi se ti pojmovi izrazili, po meni su sasvim pristojno opravdanje za prosečnu osobu koja je došla u zabludu da ta dva pojma i poistoveti. Medjutim opravdanje ne briše zabludu jer razlika ipak postoji samo se ta razlika ne može shvatiti iz značenja u ovom slučaju (kad govorimo o savršenstvu). Pojmovi se osim po značenju (mada je najčešći slučaj) mogu razlikovati i po drugim faktorima, a u ovom slučaju razlika se nalazi u nijansama značenja.

Verujem da smešno deluje kada se nakon podužeg dela teksta (za jedan blog post) kaže da je razlika u nijansama. Medjutim u ovom slučaju nijanse u značenju zaista daju za rezultat dva različita pojma. Da bi shvatili koliko neki pojmovi mogu biti različiti iako su istog značenja, a samo se razlikuju u nijansama ili u kontekstu najbolje je da dam slične primere.

Meni je lično najlakše da za primer navedem nešto iz matematičkih voda :) Najprostiji primer koji mi pada na pamet su brojevi. Verujem da ste svi čuli za skupove (skup udruženja gradjana, skup obožavalaca Metalike (Metallica), skup udruženja ateista, skup pripadnika neke religiozne grupe), pa verujem i za razne skupove brojeva ;) Uzeću za primer neki broj i dva različita skupa kojima taj broj pripada. Dakle, neka to bude broj 5, skup pozitivnih realnih brojeva (+R) i skup prirodnih brojeva (N) – na stranu to što je jedan skup podskup drugog skupa, jer je u ovom primeru to irelevantno, nebitno. Broj 5 kao član skupa (+R) je „realni broj 5“, a kao član skupa (N) je „prirodni broj 5“. I u jednom i u drugom skupu, broj 5 ima isto značenje, a to je njegova sopstvena vrednost koja je u upotrebnom ili praktičnom smislu potpuno jednaka bilo da se radi o broju 5 kao realnom broju ili o broju 5 kao prirodnom broju. Ako gledamo broj 5 kao entitet možemo mu pripisati pripadnost skupu (+R) i pripadnost skupu (N) i te dve pripadnosti gledati kao atribute broja 5 (ne morate razumeti ovo što sam rekao). S druge strane mi broj 5 možemo posmatrati iz ugla dva različita skupa (skupova (+R) i (N) u ovom primeru) i, ako tako gledamo, mi broj 5 ne smatramo jednim entitetom već ga posmatramo kao dva različita entiteta i to „realni broj 5“ i „prirodni broj 5“. Istina „realni broj 5“ i „prirodni broj 5“ imaju jednaku vrednost (uprošteno i uopšteno govoreći označavaju istu količinu). Medjutim kao članovi dva različita skupa, „realni broj 5“ i „prirodni broj 5“ nemaju sve iste atribute. Na primer, „prirodni broj 5“ nije deljiv „prirodnim brojem 2“ (kao ni realnim) dok „realni broj 5“ jeste deljiv „prirodnim brojem 2“ (kao i realnim). Dakle, ako „realni broj 5“ i „prirodni broj 5“ gledamo kao dva različita entiteta, lako ćemo naći (uslovno rečeno) u čemu se ta dva entiteta razlikuju.

Navešću još jedan primer za one koji gaje odbojnost prema matematici :) Iako sličan predhodnom primeru, ovde ću izbeći bilo kakvo izražavanje koje se može smatrati „karakterističnim za matematiku“. Ovde ćemo posmatrati jednog učenika „Zeku“ (izvinjavam se zbog izbora „lika“ koji je karakterističan izbor kada se koristi za edukaciju dece – ako vam smeta smatrajte ga nekim nadimkom) kao pripadnika „5-og razreda OŠ“ i kao člana „gradske biblioteke“. I za „5-i razred OŠ“ i za „gradsku biblioteku“ je relevantno ime njihovog člana „Zeke“ kao i drugi lični podaci, medjutim „5-om razredu OŠ“ je sasvim nebitno to što je „Zeka“ takodje i član „gradske biblioteke“ i obratno. Ne obraćajući pažnju na „Zekine“ lične podatke pokušaćemo da uporedimo pripadnike „5-og razreda OŠ“ i „gradske biblioteke“. U tom smislu možemo govoriti o „Zeki“ kao pripadniku „5-og razreda OŠ“ i o „Zeki“ kao pripadniku „gradske biblioteke“. Iako je „Zeka“ jedna ista osoba bio on učenik „5-og razreda OŠ“ ili član „gradske biblioteke“, gledajući iz ugla tih institucija mi to ne možemo znati bez njegovih ličnih podataka (koje ostavljamo po strani – smatramo irelevantnim za ovaj primer). Tako gledano, mi možemo sastaviti dve zamišljene liste i to: listu učenika „5-og razreda OŠ“ i listu članova „gradske biblioteke“. Na listi učenika „5-og razreda OŠ“ naći će se i „učenik Zeka“, a na listi članova „gradske biblioteke“ naći će se i „član Zeka“. Ako uporedimo „učenika Zeku“ i „člana Zeku“, ne znajući da je to ista osoba („Zeka“), mi ćemo medju njima možda naići na neke sličnosti, a možda i ne, ali bez ličnih podataka nećemo moći da znamo da li se radi o jednoj te istoj osobi. No, to je i irelevantna stvar s obzirom da spiskove uporedjujemo bez nekog razloga (to najčešće zovemo misaonim eksperimentom). Dakle iz svega navedenog sledi da ćemo iz ugla „5-og razreda OŠ“ i „gradske biblioteke“ smatrati da postoje dve različit osobe „učenik Zeka“ i „član Zeka“ i mada to nije generalno tačno, u administrativnom smislu (fiktivna administracija sa listama iz primera) potpuno je tačno.

Sad je krajnje vreme da se vratim na priču o savršenstvu. Napravio sam razliku izmedju „običnog savršenstva“ i „filozofskog savršenstva“ i objasnio šta smatram razlikom izmedju ta dva savršenstva. Rekao sam da oba pojma imaju isto suštinsko značenje, a da ih smatram različitim pojmovima jer se razlikuju kontekstualno. Takodje sam naveo gore i dva primera (krajnje uprošćena i uopštena) za slične situacije – govorio sam zapravo samo o različitim entitetima i dao sam im različite atribute, ali bih na isti način kao u primerima mogao da govorim o savršenstvu i da pojam stavim u različite kontekste. To sve ne govori da sam u pravu, a ni da grešim, već to samo govori da to mogu tako da uradim i da to nije nepravilno. Naravno ja sam za potrebe ovog posta redefinisao i reč pojam da bih objasnio na šta mislim kada govorim o dva različita savršenstva. Naravno, nije tačno ni da postoje samo dve vrste savršenstva, već postoji mnogo (ja ću čak pretpostaviti da postoji bezbroj različitih) vrsta savršenstava. Sad ću vas podsetiti na gornju izjavu da savršenstvo ne postoji. Očigledno, savršenstvo u toj rečenici je nedefinisan pojam (ili samo previše uopšten) i mi ne možemo govoriti o istinitosti te izjave tako da to bude „pravilno“. Ta izjava zato nije netačna, ali nije ni tačna. Mi prvo moramo definisati šta to smatramo pod „savršenstvom“ da bi izjavama tipa „savršenstvo postoji“ ili „savršenstvo ne postoji“ mogli da dodelimo istinitosnu vrednost (još bolji primer su izjave tipa „savršenstvo je dostižno“ i „savršenstvo je nedostižno“). Dakle, ako definišemo savršenstvo kao pojam, lako ćemo moći da izjavimo da „savršenstvo postoji“ i da budemo u pravu ;) Možda je najlakše definisati savršenstvo kao subjektivan pojam, pa ćemo iz toga lako zaključiti da se kako značenje, tako i istinitosna vrednost menjaju od konteksta do konteksta. Takodje možemo govoriti o „univerzalnom savršenstvu“ o kojem bez definisanja istog nećemo puno znati, ali ako uzmemo u obzir prethodno definisano „subjektivno savršenstvo“ (koje nema jedinstvenu istinitosnu vrednost) lako ćemo odbaciti postojanje „univerzalnog savršenstva“. E tek sad se možemo pozabaviti pitanjem: da li savršenstvo postoji?

Pozdravio bih ovom prilikom i sve posetioce ovog bloga i ovim postom najavio svoj povratak pisanju postova za isti (ali da ne ureknem) ;) U sledećem postu ću pokušati da objasnim zašto sam uopšte pisao o svemu ovome…

Pa, do sledećeg posta… ;)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s